Plombe
Plombe
Plombe su ispuni koji se koriste da nadoknade deo zuba koji je oštećen na različite načine. Do oštećenja može dovesti:
- karijes (kvar);
- fraktura (prelom) dela zuba;
- abrazija (istanjenje) zuba.
1. Šta je karijes?
Karijes je oboljenje tvrdih koštanih tkiva zuba, nastalo demineralizacijom gleđi i dentina, čime se stvara defekt zuba (lezija).
Karijes je najčešće oboljenje koje se stvara u usnoj duplji.
Posle saniranja karijesne lezije, postavlja se plomba kako bi se kavitet ispunio i zub zaštitio.
2. Koje vrste materijala se koriste za plombe?
Danas se najčešće koriste kompoziti, amalgam i keramički inleji a ređe cement i vrlo retko zlato.
3. Kompozitne plombe – Koje su im prednosti, a koje mane?
Prednosti kompozitnih (belih) plombi se mogu podeliti u dve osnovne grupe:
- Prednost kompozitnih plombi je prvenstveno u estetskom pogledu. Naime, postoji veliki izbor boja, tako da se može napraviti plomba koja se po boji ne razlikuje od zuba na koji se stavlja.
- Druga prednost kompozitnih plombi je u tome što se hemijski vezuju za gleđ i dentin zuba. To znači da se prilikom njihovog postavljanja manji deo zuba mora strugati. Mane kompozitnih plombi se takođe mogu grupisati u dve kategorije:
- Prva mana se ogleda u tome što nemaju čvrstinu kao amalgamske plombe. Zbog toga je moguće da se kod popunjavanja velikih kvarova lakše polome.
- Druga mana kompozitnih plombi je što posle nekoliko godina menjaju boju, pa se moraju zameniti.
4. Koji je sastav amalgamske plombe?
Amalgamska plomba se sastoji od 50%–70% srebra u prahu, dok ostatak čine bakar i cink. Odnos srebra, bakra i cinka se razlikuje od proizvođača do proizvođača i deo je njihove poslovne tajne.
U procesu vezivanja amalgamskog praha i žive postoje dve faze:
- gamma 1
- gamma 2
Amalgami koji su ranije pravljeni pokazivali su minimalnu količinu korozije zbog prisustva faze gama 2. Danas se isključivo proizvode amalgami bez te faze, čime je izbegnuta korozija.
Savremene smese, odnosno legure praha i žive, pakuju se u male plastične kapsule, koje stomatolozi za 10 sekundi izmešaju u specijalnim aparatima. Ti aparati se nazivaju amalgamatori.
Mešanjem ovakvog praha sa nešto manjom količinom žive, dobija se plastična legura koja se posle nekoliko minuta stvrdne. To vreme je dovoljno da stomatolog ugradi plombu.
5. Koje su prednosti, a koji nedostaci amalgamske plombe?
Prednosti
- Osnovna prednost amalgamske plombe je to što je izuzetno čvrsta i, ako se dobro napravi, može trajati decenijama, neretko i doživotno.
- Ne može izazvati nekrozu (odumiranje) pulpe zuba.
- Amalgamska plomba je izdržala test vremena jer se koristi u stomatologiji više od dva veka. U Francuskoj se upotrebljava od davne 1774. godine, a u SAD od 1826. godine.
- To je do sada najupotrebljavaniji materijal u stomatologiji. Procenjuje se da je do danas ugrađeno više milijardi amalgamskih plombi.
Nedostaci
- Osnovni nedostatak amalgamskih plombi je njihova boja, koja se razlikuje od boje zuba. Zbog toga se mogu ugrađivati samo na bočnim zubima, gde su teško vidljive.
Ove plombe se pogrešno nazivaju crne plombe jer one, ako su dobro napravljene, imaju sivo-srebrnastu boju, sličnu ogledalu. Ako su amalgamske plombe crne, znači da nisu uopšte ispolirane. A, to je obavezna procedura kod izrade ovog tipa plombi.
IZGLED ISPOLIRANE AMALGAMSKE PLOMBE
- Drugi nedostatak amalgamske plombe je što se ona ne vezuje hemijski za zub. To znači da se kod preparacije kaviteta (ležišta) za plombu, često mora ostrugati veća površina zuba nego za kompozitnu plombu.
Poslednjih pedeset godina, protivnici amalgamskih plombi pokušavaju zabraniti njihovu upotrebu zbog sadržaja žive. Mada je živa u ovoj leguri u vezanom obliku, oni tvrde da se s godinama male količine žive ipak oslobađaju i dospevaju u organizam.
Zagovornici amalgama pak navode primere da se veće količine žive unose u organizam različitom hranom, kao što su neke vrste riba.
6. Da li ugrađenu amalgamsku plombu treba izvaditi i zameniti kompozitnom?
Ovde je stav svih stručnjaka jednoglasan: amalgamske plombe ne treba menjati.
7. Šta su to keramički inleji?
Keramički inleji su nadoknade kojima se popunjava defekt zuba koji je prouzrokovan karijesom zubnih koštanih struktura, gleđi i dentina.
Kako se prave inleji?
U zavisnosti od defekta zuba vrši se preparacija kaviteta krunice zuba. Zatim se uzima klasični otisak ili se skenira preparisana krunica zuba. Otisak se šalje u zubotehničku laboratoriju gde se najnovijom CAD-CAM tehnologijom, na osnovu otiska, kompjuterski vođenom frez mašinom, iz kocke keramike napravi inlej.
Inlej se jednostavno cementira u krunicu zuba i on je praktično zamena za plombu, bilo kompozitnu ili amalgamsku.
Inlej je bolje rešenje od kompozitne ili amalgamske plombe ali mu je mana što je višestruko skuplji.
