Hirurško vadjenje umnjaka
Hirurško vađenje umnjaka i očnjaka
Hirurško vađenje zuba se primenjuje u dva slučaja:
- kada je zub sprečen da izraste u potpunosti iz vilične kosti (impaktiran zub);
- kada je koren zuba polomljen i ne može se uobičajenim rutinskim načinom izvaditi.
Koji zubi mogu biti impaktirani?
Generalno, svaki zub u vilici može biti impaktiran. Najčešće impaktirani zubi su treći molari (umnjaci) ili, kako se još nazivaju, osmice. Posle umnjaka, najčešće su impaktirani gornji očnjaci (trojke), pa zatim sekutići i ostali zubi.
Pored impaktiranih, zubi mogu biti i poluimpaktirani. Kod takvih zuba, deo krunice je iznikao u usnu duplju, ali zub ne može u potpunosti izrasti jer nema dovoljno mesta u vilici.
Koji su razlozi impakcije umnjaka?
Razlozi za impakciju umnjaka su mnogobrojni:
- Umnjaci niču između 18. i 25. godine, zbog čega se često dešava da nema dovoljno mesta u vilici za njihovo izrastanje.
- I kad postoji dovoljno mesta u vilici za nicanje, umnjaci mogu zauzeti najrazličitije pravce nicanja u odnosu na susedni zub. To im takođe onemogućava nicanje.
- Suviše dubok položaj zametka zuba.
- Nedovoljan impuls za nicanje zuba.
- Nasledni faktor.
Kakve komplikacije može izazvati impaktirani umnjak?
Impaktirani ili poluimpaktirani umnjak je uzrok mnogih komplikacija. To su sledeće:
- Ukoliko niče ukoso i pritiska susedni zub, umnjak može izazvati pomeranje svih zuba prema napred i njihovo posledično krivljenje. Ova pojava je poznata pod nazivom migracija zuba.
- Bolovi i povišena telesna temperatura.
- Zbog pritiska na koren susednog zuba, moguće je izazivanje resorpcije toga korena jer je krunica impaktiranog zuba čvršća od korena zuba.
- Karijes.
- Gingivitis (upala desni).
- Oko neizniklog umnjaka se može stvoriti cista.
- Stvaranje apscesa i velikog otoka.
Zbog svih gore pobrojanih razloga, najbolje je impaktirani umnjak preventivno izvaditi i sprečiti razvoj bilo koje od ovih komplikacija.
Kada ne treba vaditi impaktirani umnjak?
Postoji nekoliko situacija kada se ne preporučuje ekstrakcija (vađenje) impaktiranog umnjaka:
- Kada ima dovoljno mesta u vilici da on izraste.
- Kada mu je pravac izrastanja dobar, ali je njegov rast sprečen koštanim tkivom iznad krunice. Tada je dovoljno samo desni i kost iznad krunice zuba ukloniti i omogućiti umnjaku izrastanje u zubni niz.
- Kada je iz nekih razloga drugi molar u vilici izvađen, a impaktirani umnjak se može izvući hirurško-ortodontskim načinom.
Priprema za vađenje impaktiranih umnjaka
Vađenje impaktiranih umnjaka može biti vrlo zahtevna intervencija. Zato je pre vađenja ovih zuba najbolje napraviti 3D rendgenski snimak kako bi se tačno videlo koliko su korenovi zuba udaljeni od važnih viličnih struktura.
Veoma je bitno videti u gornjoj vilici koliko su korenovi zuba udaljeni od viličnog sinusa da on slučajno ne bi bio otvoren (probijen).
Putem RTG-snimka se takođe utvrđuje i kakav je odnos impaktiranog umnjaka sa susednim zubom.
Kada je u pitanju donja vilica, važno je ustanoviti koliko su korenovi blizu viličnog zivca, koji inervise zube te polovine vilice. Takođe, na osnovu snimka se može uvideti i kolika je debljina vilične kosti, ali i odnos sa susednim zubom.
Hirurško vađenje umnjaka – Kakav je postupak?
Vađenje impaktiranog umnjaka se najčešće izvodi u lokalnoj anesteziji i bezbolno je. Pored lokalne anestezije, primenjuje se i analgosedacija. A, kod jako plašljivih pacijenata i osoba sa posebnim potrebama, ova intervencija se može izvesti u opštoj anesteziji.
Po delovanju anestezije, napravi se rez u sluzokoži da bi se pristupilo viličnoj kosti iznad krunice zuba. Zatim se dovoljan deo kosti frezama ukloni kako bi se moglo pristupiti zubu i kako bi on bio izvađen. Sama ekstrakcija (vađenje) zuba se najčešće vrši odvajanjem i presecanjem krunice zuba od korenova jer ih je tako najlakše izvaditi.
Najteži slučaj hirurškog vađenja impaktiranog umnjaka u donjoj vilici je kada su korenovi zuba tako postavljeni da obuhvataju donji vilični živac. U takvoj situaciji, prvo je potrebno krunicu zuba presecanjem odvojiti od korenova. Zatim se korenovi moraju razdvojiti i vrlo pažljivo, jedan po jedan, izvaditi da ne bi došlo do povrede ili prekida živca.
Hirurško vađenje umnjaka je intervencija koja zahteva veliko iskustvo i veštinu oralnog hirurga.
I pored ogromnog višedecenijskog iskustva, ovoj vrsti intervencije uvek pristupamo s velikim oprezom i koncentracijom kako bi izbegli povredu živca i posledice koje bi mogle nastupiti.
Kakav je postoperativni tok?
U najvećem broju slučajeva, postoperativni tok hirurškog vađenja umnjaka i očnjaka je sa manjim otokom i blažim bolom, koji se posle nekoliko dana povlače.
U tom periodu se, po potrebi, za ublažavanje bolova može uzeti analgetik, koji prepisuje stomatolog. Po njegovom savetu, na dvadeset minuta se mogu stavljati hladne obloge na spoljni deo obraza. Između sesija, trebalo bi praviti pauze od pola sata.
Hirurško vađenje impaktiranog očnjaka
Uzroci impakcije očnjaka i komplikacije koje mogu nastupiti uglavnom su isti kao i kod umnjaka, pa ih ovde nećemo ponovo navoditi.
Kakav je postupak vađenja impaktiranih očnjaka u gornjoj vilici?
U zavisnosti od položaja impaktiranog očnjaka, operativni pristup je sa labijalno-bukalne (usneno-obrazne) ili palatinalne (nepčane) strane.
Nekada je pozicija impaktiranog očnjaka takva da se pristup mora ostvariti sa obe strane. Tada se zub preseca, pa se odvojeno vadi krunica, a posebno koren zuba, ili se sa nepčane strane očnjak, polugom i čekićem izbije na spoljnu usno obraznu stranu.
Kada ne treba vaditi impaktirani ocnjak?
Očnjak je jedan od najčvršćih zuba u gornjoj vilici a njegov je koren najduži. Pored toga, to je ugaoni zub koji se nalazi između sekutića, premolara i molara. Zbog svog položaja, specifične uloge i izgleda, on je jedan od najvažnijih zuba u dentalnom nizu.
Zbog toga, u Dental centru Slavija pacijentima uvek predlažemo očuvanje impaktiranog očnjaka kad je moguće, hirurško ortodontskim postupkom ga izvući u zubni niz.
Ukoliko impaktirani očnjak nema dovoljno mesta za nicanje, a može se vađenjem premolara, odnosno hirurško-ortodonskim putem dovesti u zubni niz, predlaže se upravo ovaj vid terapije.