Izbeljivanje zuba, dentalni nakit
Izbeljivanje zuba i dentalni nakit
Istorijat
U literaturi se mogu naći podaci da su vec od 1887. godine neki autori (Chapman, Taft i Atkinson) pokušavali izbeljivati zube raznim sredstvima među kojima su bili Chlor i Kalciumhipochlorit.
Ipak pravim pionirima i tvorcima današnjeg načina izbeljivanja zuba mogu se smatrati Nutting i Poe koji su 1967. upotrebili kombinaciju 30% vodonik peroksida i natrimperboarata stavljajući ga sedam dana u krunicu devitaliziranog zuba i tako dobili prve zadovoljavajuce rezultate.
Šta utiče na boju zuba?
Deo zdravog zuba koji se vidi u ustima naziva se krunica. Krunica zuba se sastoji od čvrsto mineralizovanih tkiva gleđi i dentina. Gleđ je spoljni deo krunice koji prekriva dentin.
Gleđ je translucentna (delimično prozirna supsanca) i boja zuba može se kretati u raznim nijansama, od žućkaste, preko beličasto plave do skroz bele. Boja zuba najviše zavisi od boje dentina koji se nalazi ispod gleđi i od providnosti gleđi koja zavisi od svoje debljine, gustine i stepena minerilizacije.
Zašto ljudi žele da izbele zube?
Većina anketa sprovedenih u svetu je pokazala da osobe bilo ženskog ili muškog pola, kod prvog međusobnog kontakta, jedan od najvećih utisaka o sagovorniku stiču upravo preko izgleda njegovih zuba. Sledstveno tome smatra se da ljudi sa dobrim izgledom zuba bivaju bolje tretirani, pa da čak i lakše dolaze do posla od onih koji ne vode računa o izgledu svojih zuba. U Americi je trend da bele zube prave još beljim pa je tako i nastao izraz Holivudski osmeh.
Koji su uzroci prebojenosti zuba?
Do prebojenosti zuba mogu dovesti brojni uzroci pa ćemo ovde nevesti neke koji su najčešći i najizrazitiji:
- Prebojenost zuba često srećemo kod zuba ciji je „živac“ izvađen pa takav zub vremenom skroz potamni.
- Kod pacijenata kojima su lekari u periodu razvoja zuba ordinirali antibiotike (tetracikline) dobili su ružnu sivu prebojenost zuba. Ova vrsta prebojenosti se i najteže leči beljenjem zuba.
- Nasledni faktor.
- Kod nekih zuba mogu ostati mrlje na gleđi stalnog zuba ako je koren mlečnog zuba dugo bio u kontaktu sa krunicom stalnog zuba, kod njegovog izrastanja.
- Loša mineralizacija gleđi zuba.
- Velika upotreba duvana.
- Loša higijena u kombinaciji sa nekim vrstama hrane, itd.
Kako se zubi izbeljuju, čime i koji su načini?
Zubi se mogu izbeljivati u stomatološkoj ordinaciji i taj postupak sprovodi stomotolog.
Izbeljivanje zuba može biti i u kućnim uslovima i taj postupak sprovodi sam pacijent.
Kod ordinaciskog postupka stomatolog prvo profesionalno očisti zube od kamenca i mekih naslaga ultrazvučnim aparatom a potom specijalnim četkicama, gumicama i pastom za poliranje ispolira zube.
Zatim odredi po ključu trenutnu boju zuba i napravi snimak zuba. Onda zajedno sa pacijentom odabere boju zuba koju bi pacijent želeo, a koja se može postići.
Posle toga zaštiti gingivu oko zuba koji se izbeljuju specijalnom masom koja se pod ultravioletnom svetlošću pretvori u jednu gumoznu masu. Ova masa služi kao zaštita da ne bi oštetili gingivu materijalom kojim izbeljujemo zube.
Tada se na zube četkicom nanosi sloj vodonik peroksida ili karbamid peroksida koji stoje na gleđi zuba oko dvadesetak minuta pod ultravioletnom svetlošću ili laserskom. Delovanjem vodonik peroksida na gleđ zuba oslobađa se kiseonik koji između gleđnih prizmi razgrađuju obojenost gleđi i tako posvetljuju boju zuba.
Ono što je bitno istaći kod ordinacijskog beljenja zuba je da se primenjuju daleko veće koncentracije vodonik peroksida oko 38%, i tretman traje oko sat vremena.
Posle beljenja zuba dolazi do osetljivosti zuba na hladno i toplo koje traje par dana a onda prolazi.
- kod kućnog izbeljivanja zuba, stomatolog uzme otisak zuba i napravi tanak splint u koji pacijent unese vodonik peroksid u obliku gela. Ovaj gel sadrzi dosta manju koncentraciju vodonik peroksida, da ne bi došlo do oštećenja gingive za vreme ovog tretmana. Taj splint pacijent obično nosi noću, u toku spavanja, sledećih desetak dana.
Izbeljivanje avitalnog zuba (mrtvog zuba kome je izvađen živac)
Kod zuba kojima je izvađen živac vremenom dolazi do prebojenosti koja može ići od sive do potpuno tamne boje.
Ovakvi zubi su najčešće usamljeni između zdravih zuba pa svojom bojom jako odudaraju. Kod ovakvih zuba treba otvoriti unutrašnjost krunice i detaljno očistiti dentin i eventualne viškove gutaperke od punjenja. Često samo posle ove intervencije zub dobije svetliju boju. Zatim se u zub stavlja gel sa većom koncentracijom vodonik peroksida da stoji nekoliko dana. Ovaj postupak se obično ponovi više puta. Ukoliko se ni tada ne dobije zadovoljavajuca boja, rešenje je postavljanje vinira ili keramičke krunice.
Šta je još bitno znati kod beljenja zuba?
Kod beljenja zuba bitno je znati da gel za beljenje zuba ne utice na boju plombi i krunica pa je zato neophodno posle beljenja zuba promeniti plombe i uskladiti ih sa bojom zuba. Kod postojanja krunica treba boju zuba uskladiti sa krunicom da se ne bi radila nova krunica.
Da li zubi posle izbeljivanja ostaju trajno beli?
Zubi posle izbeljivanja ne ostaju trajno beli i posle izvesnog vremena postupak se može ponoviti.
Koliko će zubi posle izbeljivanja ostati beli umnogome zavisi i od toga kako pacijent održava higijenu i koje namirnice konzumira. Preporučuje se da manje konzumira namirnice koje mogu prebojavati gleđ zuba kao što su čajevi, crveno vino, duvan i uopšte sve vrste pingmentisane hrane.
Da li je štetno izbeljivanje zuba?
Kod ovog pitanja mišljenja su podeljena. Većina eksperata tvrdi da kod izbeljivanja zuba nema štetnih posledica po gleđ zuba.
Međutim neki naučnici kao sto je profesor Dr Brita Villershausen sa univerziteta Zahnklinik Mainz, tvrdi da se izlaganjem gleđi zuba vodonik peroksidom gubi kalcijum i tako zub postaje manje tvrd i otporan.
DENTALNI NAKIT
Ljudi su od davnina u različitim kulturama širom sveta na razne načine pokušavali da poboljšaju svoj izgled. Tako razvojem novijih materijala i tehnologija, danas smo u mogućnosti da na zube možemo zalepiti određene ukrase koje zovemo dentalni nakit.
Danas se kao dentalni nakit uglavnom koriste male okrugle tanke ljuspice cirkona, koje izgledaju kao pravi brilijanti.
Kako se dentalni nakit postavlja na zube?
Da bi se neki ukras postavio na zdrav zub, njega nije potrebno uopšte brusiti. Na zub gde se planira postaviti nakit nanese se malo kiseline koja najetka (nahrapavi) to mesto. Zatim se pod mlazom vode zub dobro ispere. Posle toga se tečnim kompozitom koji ima boju zuba uz pomoc ultravioletne svetlosti cirkon zalepi na zub.
Na koje zube se postavljaju cirkoni?
Cirkoni se uglavnom postavljaju na neki od prednjih zuba da bi bili diskretno vidljivi. Uglavnom je to drugi sekutić, očnjak ili prvi pretkutnjak. U zavisnosti od želje pacijenta cirkon se može postaviti na bilo koji deo zuba. Najčešće se postavlja bliže incizalnoj ivici zuba ili na vratu blizu gingive.
Ako je neki zub u prednjoj regiji zahvaćen karijesom, on je vrlo pogodan za ugradnju nakita od pravog brilijanta, jer se kompozitima istovremeno sa pravljenjem plombe može tako zalepiti brilijant da teško može ispasti iz svog ležišta.
Ako poželim mogu li cirkon skinuti?
Cirkon se može sa zdravog zuba lako skinuti i mesto na kom je bio ispolra i zub se dovede u isto stanje kao i što je bio pre postavljanja nakita.
Ako je neki nakit postavljen u plombu zuba koji je bio zahvaćen karijesom, on se može takođe lako izvaditi a mesto gde je on bio nadoknadi se dodavanjem novog sloja kompozita.
